INTERVJU Radiša Ilić
(6. novembar 2008. godine)

SVI ZAJEDNO DO USPEHA!

„Svi k’o jedan, kao Radiša, igraće Beograd fudbal, kao nekada“, stihovi su pesme kojom na svakom susretu navijači kluba sa Karaburme otpozdravljaju svog ljubimca i kapitena Radišu Ilića. Iskusni čuvar mreže već treću sezonu stoji na golu „romantičara“, i zaista je jedan od retkih fudbalera koji su ostali u našem klubu, posle velikih iskušenja koje je OFK Beograd doživeo u protekle dve sezone. Letošnja rekonstrukcija tima i dolazak čak šestorice „golobradih“ omladinaca, nametnuli su pitanje vođe, a trener Mihajlo Ivanović nije imao dilemu kome će poveriti kapitensku traku. Naravno, „Super Radiši“!
– Definitivno je stvoren jedan novi tim OFK Beograda – napominje Ilić u intervjuu „PBI“. – Čini mi se da sa mladim momcima, koji su prekomandovani iz omladinskog pogona konačno imamo ono što nam je nedostajalo u prethodne dve sezone, koliko sam već na Karaburmi. Mislim da ovi „klinci“ osećaju pripadnost OFK Beogradu, da hoće da se bore i da izgaraju na terenu. Sve to, za sada, dobro izgleda, liči na dobru priču, ali je još uvek rano za neki ozbiljniji sud.
Da li je OFK Beograd, kao klub, sazreo da se uključi u borbu za sam vrh srpskog fudbala?
– Od kako sam stigao na Karaburmu mogu da kažem da je organizacija kluba dosta dobra. OFK Beograd nesumnjivo ima sve uslove da funkcioniše normalno i on je to i činio. E, sada, svi znamo kakvih je problema bilo u prethodne dve godine. Nagomilali su se odlasci igrača, promene trenera, pa i loše suđenje, koje je, ruku na srce, na nekim mečevima bilo iritirajuće. Ekipa je, takođe, imala dosta padova tokom poslednje dve sezone, što se na kraju odrazilo na rezultat i mesto na tabeli. Međutim, osećam da su ovi mladi momci sada dovoljno sposobni da naprave nešto veliko i iskreno se nadam da ćemo svi uspeti u toj nameri.

Ljubimac ste najvernijih navijača OFK Beograda. Koliko vam znači podrška i skandiranje „Plave Unije“?
– Veoma mnogo. U svakom klubu u kome sam igrao imao sam stvarno dobar odnos i poštovanje sa navijačima. Međutim, nit koja se stvorila između mene i navijača OFK Beograda je jednostavno neopisiva. Takva doza razumevanja u teškim trenucima, uzajamno poštovanje, to, jednostavno, treba doživeti i meni je drago što sam imao čast da je spoznam. Zanimljivo, u priči sa navijačima, video sam toliko dobrog razmišljanja i smatram da je većina stvari koja je izrečena sa njihove strane bila potpuno na mestu. Sama njihova podrška sa tribina je prava i to svaki igrač OFK Beograda mora da ceni. Ne samo da im aplaudira dva puta i misli da je završio posao, već da im se od srca zahvali, jer se svi mi, i navijači na tribinama, i igrači na terenu, borimo za OFK Beograd.

Gotovo da nema prelaznog roka, a da se ne spominje odlazak Radiše Ilića iz OFK Beograda. Kakva je trenutna situacija?
– U svakom prelaznom roku je bilo ponuda, ali sam, ipak, na kraju ostajao na Karaburmi. Ima ih i sada, u smiraj prelaznog roka, ali mislim da je kasno za odlazak. Trenutno sam skoncentrisan samo na domaće prvenstvo, imam dogovor sa upravom da mogu odem u slučaju dobre ponude, ali kada ih nema, onda mi je bolje da ostanem u OFK Beogradu. Motiva imam na pretek i nisam opterećen odlaskom. Nikada nisam razmišljao u stilu „sada ću dobro da branim, da bih se prodao.“ Ja tako ne mogu da funkcionišem i uvek sam težio ka tome da jedino kao ekipa, i ja kao deo nje, možemo nešto da napravimo.
Gde bi ste voleli da nastavite karijeru posle OFK Beograda?
– Imao sam letos ponude nekoliko grčkih klubova i, generalno, ta zemlja i fudbal u njoj su mi se u jednom trenutku učinili kao idealna kombinacija. Takođe, volim zemlje poput Belgije ili Švedske, čije lige nisu toliko atraktivne, ali su zato uređene države i kvalitet života u njima je sasvim dobar.

Kako je biti kapiten tima čiju okosnicu čine igrači koji su do juče igrali u omladinskom pogonu?
– Kao kapiten imam obavezu da utičem na njihovo ponašanje i da im stalno budem primer. Momci koji su letos potpisali profesionalne ugovore sa klubom su sjajni. Lično, uvek imam mali „problem“ sa mlađim fudbalerima, jer ne mogu da ih razumem i posebno mi je teško da shvatim njihov način razmišljanja. Međutim, ova sadašnja atmosfera u timu mi se mnogo dopada. Mlađi momci su me baš prijatno iznenadili i čini se da su već sada sazreli.
U letnjem prelaznom roku u klub su stigli Sinđić, Jevtić i Volkov. Kako vam se čine ta pojačanja?
– Strašni igrači sva trojica. Video sam ih na delu i nemam razloga da sumnjam u njihov kvalitet. Sinđić je mlad, standardan je na početku sezone i evidentno je da može mnogo, pa se nadam da će nastaviti u sličnom ritmu. Jevtić je, takođe, dobar igrač, ali ga je peh sa povredom omeo da se ustali u prvom timu. Volkov je snažan i kompletan fudbaler, ali je, na žalost, trenutno u drugom planu. Mislim da je, ipak, za svakog trnera dobro kada ima puno opcija.
Uočavate li neke slabosti u igri OFK Beograda?
– Olako propuštamo šanse za gol. Nekada ih stvorimo previše, ali lopta neće u mrežu. Kada treba da prelomimo utakmicu, da damo gol i pobedimo, mi obično, olako pređemo preko toga i to nam se, na kraju, vraća „kao bumerang“. To definitivno mora da se popravi kroz rad na treninzima, da bi koncentracija u finišu akcija bila na najvišem nivou.
Koju vrstu muzike preferirate?
– Ja sam stari „hevi-metalac“… (smeh). Pošto sam u godinama, malo bežim od agresivnijeg zvuka, pa tražim nešto blaže. Slušam „milion“ stvari i kada idemo u karantin ili na gostovanja, najčešće napunim „MP3“ raznim pesmama. Izbor muzike uglavnom zavisi od raspoloženja, a omiljena grupa mi je „Katatonija“. To je vrlo dobar bend i preporučio bih ga svakome ko je zainteresovan.
Koliki je realno domet ovog tima OFK Beograda?
– Najbitnije je da imamo dobru igru i da ličimo na ozbiljnu ekipu. Iz takvog pristupa, na kraju, uvek proizilazi dobar rezultat. Ekipa je mlada, još uvek neiskusna, ali profesionalan pristup obavezama, pogotovo mlađih igača, garant je da OFK Beograd očekuje svetla buduđnost – zaključuje Ilić.