На адресу Клуба пријатеља ОФК Београда стигло је писмо подршке нашег навијача Душана Величковића, званично најмлађег доктора наука на Хемијском факултету у Београду и момка који је кад год је био у могућности посећивао Омладински стадион и бодрио плаво беле. Душан тренутно живи и ради у Америци, а ми вам са великим задовољством преносимо његове речи.

”Тата прича да је моја прва утакмица била ОФК Београд – Жељезничар (Сарајево) , 1990. године, када сам се у неком свечаном комплетићу, заједно са сестром која је била готово идентично обучена, не марећи много за дешавања на терену, спуштао по гелендерима дуж западне трибине Омладинског стадиона, и одвлачио му пажњу док је он, по ко зна који пут, уживао гледајући романтичаре врата обмотаног плаво-белим шалом што му је моја мама иштрикала док су се још забављали у студентским данима. Тога се не сећам, али сигурно је тако било јер и мама прича да је озбиљно изгрдила тату због моје уништене, тек купљене плаве кошуље.

Али зато живо памтим последњу утакмицу у сезони 1991/92. када су по завршетку утакмице наши играчи бацали цвеће малобројним симпатизерима на источној трибини поводом пласмана у Европу који, на жалост, због санкција нисмо могли да реализујемо. Сећам се и маминог осмеха кад сам јој кући донео букет.

Пролазиле су године, све се мењало, али та суботња или недељна поподнева на Карабурми као и на многобројним гостујућим стадионима, и плаво -бели дресови на зеленој трави остали су рај за моје очи и срце. Ту сам налазио мир, одмор али пре свега инспирацију током докторских студија на Хемијском факултету.

Тата и сад има већ своје традиционално место испод слова ”Ф” на источној трибини, видим га на по неким сликама, а ја одавде из Америке редовно пратим дешавања у клубу и око њега. Поздрављам оснивање Клуба пријатеља ОФК Београда јер је то прави начин да вратимо наш клуб на место које му припада!

Сваки дечај прави у души је плави!”

др Душан Величковић

Децембар 2018
Ричланд, САД