У 89-ОЈ ГОДИНИ НАПУСТИО НАС ЈЕ ЛЕГЕНДАРНИ МИЛАН РАКИ АРАНЂЕЛОВИЋ. РАКИ, ХВАЛА ТИ ЗА СВЕ! ВОЛЕ ТЕ ТВОЈИ ОФКОВЦИ!
Комеморација поводом смрти нашег Ракија ће бити одржана у петак у 11:30 сати у клупским просторијама на Омладинском стадиону, а сахрана два сата касније на Новом гробљу у Београду.
РАКИ!
Напустио нас је Раки, наш легендарни физиотерапеут, господин Офковац, стопостотни човек фудбала. Наживео се и проживео свашта за скоро па девет деценија. Док се спортска јавност данас опрашта од њега, написаћу пар ствари са наше плаво-беле стране, и описати част коју смо имали да добро упознамо Милана Аранђеловића.
Раки је и раније излазио у сусрет навијачима, са њим је урађен интервју за наш неофицијални сајт а дружити се са њим током припреме књиге ”Плави Аламанах” била је прилика за често виђање. ”Дођите кад год пожелите да видите шта ја све имам…” биле су Ракијеве речи са којима нас је примио у његов стан, прави фудбалски музеј, у коме се тачно знало где се шта налази. Породична библиотека, витрина са пехарима, плакетама и наградама. Раки је пре пар година ангажовао једног пријатеља да му среди архиву, прибележи исечке из новина, старе фотографије. Направљене су тако књиге сећања, а највише их је било посвећених ОФК Београду и његовом раду и животу на Карабурми. ”Ми смо тај клуб подизали, без пребијене банке, али смо сваки дан радили…” , добро се сећам његових речи о тадашњем ОФК Београду.
Код Ракија смо кажем дошли због пар података за Алманах, а враћали смо се мали милион пута, слушајући километарске приче о ОФК Београду и фудбалу, о духу прошлог времена, навикама играча и њиховим животима. Многима је Раки спасао каријере, Шекуларцу посебно, о њему је Раки увек причао посебним тоном, а многима био учитељ и психолог. Незаобилазно је наравно његово пријатељство са Петком и Санијем.
Његова педантност била је посебна. Поред фудбалских успомена распоређених по стану, биле су ту и изрезбарене дрвене фигуре које је скупљао по свету и доносио, а пропутовао је цео свет. У Кувајту је запазио један музички стуб који пушта ”музику каква му баш одговора” и месецима је тражио контакт од пилота у ЈАТ-у да му то пребаце у Београд. На крају је успео. Под старе дане, знало се тачно где стоји даљински, где телефон где дневне новине. Кад’ би му неко то разместио јако се нервирао.
Нервирала га је и чињеница да има стари телефонски именик, па је од породице наручио један нови. Лично сам му помогао да те контакте препишемо, а тај посао смо обављали пар недеља, јер би о сваком човеку он имао по неку причу. ”То је један дркаџија” умео је Раки да каже за лоше људе, мада је чешће употребљавао израз ”добар човек” због чега му је Ћане Ђорђевић, још једна фудбалска легенда, подбадалачки говорио – ”Ма дај Раки, теби је свако добар човек”.
У припреми Алманаха нам је доста помогао, а највише духом и похвалом да ангажовање навијача много цени. Био је згрожен ситуацијом у ОФК Београду, љут на нефудбалске догађаје и пропадање клуба у коме је деценије провео. Зимус смо гостовали у Оџацима, полувреме, 0-0, јавља се Раки који је на рођендану доброг пријатеља Валока, да се распита шта ради ОФК Београд.
”Бог те видео Оџаци, ми смо тамо ишли да одиграмо пријатељску, а они нам сашију одела. Ваљда ће нам бити боље”
Звао нас је готово пред сваку утакмицу.
У Алманаху је добио посебно место, а потпис је понављан сто пута, док не изгледа савршено онако како му се допада. ”Молим вас, ово иде у свет”.
Раки, домаћин и вредан цовек. Отворен широких руку према нама навијачима ОФК Београда посебно. Права енциклопедија догађаја у Београду и човек кога су заиста многи поштовали и ценили. Остао веран цигарети и засољеној салати до краја.
Испричао ми је три тајновите приче. Две ћу морати да сачувам, а трећу ипак поделим. Наиме на једној манифестацији ФСС-а, Раки је добио награду савеза за животно дело и како то обично бива на крају церемоније уследило је фотографисање са представницима савеза и фудбалским радницима. Тадашњи председник ФСС-а, каснији докторант фудбала фотографисан је поред Ракија. Наш физио је пре постављање слике на зид, отишао у фото радњу и тражио да се фотографија ипак мало цензурише. Није му се допала…
Био је то Раки, члан наше породице и човек кога смо имали част да упознамо иако га као млађи навијачи, на клупи ОФК Београда нисмо имали прилику да гледамо. Оставио нам је у аманет велике приче и догађаје уз поруку да се боримо за ОФК Београд и чувамо клуб.
Поздрав мистер Раки, воле вас ваши Офковци