ПЛАВА УНИЈА БЕОГРАД

МИ СМО ПЛАВА УНИЈА !!!

Цела прича почиње 1911. године када је основан Београдски Спорт Клуб -  БСК, клуб који је осим што је у то време владао травнатим теренима краљевине Југославије, био специфичан по још једној ствари – навијачима.

Навијачима који су свој клуб пратили где год да је играо, који су носили дух и срце Београда где год да су се појавили, који су и када је било најтеже били – ТУ…

Јер ни рат, ни промене имена клуба, спајања па раздвајања са другим клубовима, ништа није успело да склони Београдане којима је њихов град и клуб који носи његово име у срцу.

ОФК Београд је као наследник БСК-а наследио, наравно, и навијаче, којих је тада било широм тадашње СФРЈ и којих има и даље…

Новија историја навијаца ОФК Београда можда није толико славна и сјајна, али једна ствар је сигурна – онај дух и срце старих је остао и код нових навијаца.

Године 1984. настаје прва организована група навијаца под именом “БЛУЕ ТХУНДЕРС”, група под тим именом “живи” све до 1990. године када, под утицајем све присутнијег осецања националног идентитета мења име у “СОКОЛОВИ”. До распада групе долази 1993. године јер у тренутцима у којима се тада налазила Србија, фудбал је губио смисао. Такође уз поменуте групе треба поменути И неколико подгрупа које су деловале под именима Блуе Блоод, Пирати… Из тог периода организованог навијања на Карабурми има много прица, много путовања које нема потребе засебно наводити јер историја говори сама за себе.

Сва верност, љубав и понос нису били заборављени и у пролеце 1994. године формира се нова група навијаца ОФК Београда, група којој су град и клуб светиње – “БЛУЕ УНИОН БЕЛГРАДЕ “.

Име групе само за себе говори, сви навијаци ОФК Београда који су икада пратили клуб заједно са свима сада представљају “БЕОГРАДСКУ ПЛАВУ УНИЈУ”, а традиција помешана са трендовима који прате навијацку сцену код нас и у свету цине препознатљиви имиџ, који су многи имали прилике да виде и осете.

Сваки нови поцетак је тежак, један од првих задатака који се поставио пред младом групом је био – показати да постојиш. На било који нацин. Оригиналност и агресивност према свима су се показали као најбоље решење проблема. Конфронтација са управом клуба је била неизбежна, јер гледати вољени клуб како рапидно пропада није пријатно, а нико осим навијаца није устао и подигао глас. Самим тим дошло се и до проблема са органима реда који осим што су били инструктуирани од стране целника клуба, имали су још један проблем. Млади, екстремно анти-режимски и десно-оријентисани људи су им стали на црту и нису били спремни да се повуку. Наравно, сукоби са другим групама које су биле у истом “рангу” нису изостале, уствари, биле су неизбежне јер сви су морали по сваку цену да упознају нешто што је “УНИЈА” носила у себи. Активно уцествовање у свим тадашњим народним бунтовима, покретање сопствених акција, које су се тицале и клуба и града, ставиле су вец у поцетцима групу раме уз раме водећим навијачким групама у земљи.

Из овог периода датира и пријатељство са групом навијаца ФК Вождовац – “ИНВАЛИДИ ВОЖДОВАЦ”, које је временом постало и нешто више од пријатељског односа.

ОФК Београд је од 1996. до 1998. године играо у тадашњој првој Б лиги, која је била занимљива искљуциво по томе што је он био једини клуб из Београда. Група тада доживљава експанзију и под слоганом “ЈЕДАН ТИМ – ЈЕДАН ГРАД – ЈЕДНО ИМЕ – БЕОГРАД” прати свој клуб по целој Србији. Оригиналност којој се и сада тежи  је био један од основних фактора препознатљивости “БУ”-а у том периоду. Примери су многи, а навешцемо само неке : док су се све групе такмициле која има лепши транспарент, ношени су ружни, руцно прављени транспаренти свих могуцих велицина; за кореографије се баш и није марило; пиротехника – може, а и не мора; врацање обрнутих “фајерки” на трибине Србије, ношење плавих радницких одела на гостовања као пројекција класног састава групе, пароле које су узбудивале јавност као нпр. када је ФК Милиционар ушао у лигу појавио се и транспарент на Макишу – “ГОЛОМ ПРОТИВ РЕЖИМА”; обнављање старе навике “тражења” домацих навијаца у било ком граду у Србији итд.

Једниствени подухват, “ПЛАВО-БЕЛИ ИНФОРМАТОР”, је покренут по уједињењу “А” и “Б” лиге у јединствену, а представљао је на нашим просторима тада једини клупски и навијацки лист у једном. Дељен је бесплатно на улазу на сваку трибину и у њему се осим основних информација о претходном, тренутном и следецем мецу налазило мноштво информација о навијацкој групи, али и позив на протест против целника тадашњег ФСЈ-а.

Криза у Србији пролеца 1999. године се одразила на цео навијацки покрет па тако и на “УНИЈУ”. Притисак који је годинама постојао око групе, кулминирао је у тим немирним временима и пољуљао углед и статус навијаца ОФК Београда који је стваран годинама. Пројекат под називом “КЛУБ ПРИЈАТЕЉА ОФК БЕОГРАДА” има за циљ повратак оних основних вредности на којима су одрасли сви навијаци клуба са Карабурме.

“БЛУЕ УНИОН БЕЛГРАДЕ” је 2004. године прославио 10 година постојања, 20 година организованог навијања на Карабурми, а као увертира у славље је била претходна сезона у којој је покренута и акција “РЕГУЛАРНО ПРВЕНСТВО И ПОСЛЕДИЦЕ”, када се поред пероле са тим садржајем, те године избацила и “Купиш, продаш, као играш!?”. Сви се сецају и “фрке” која је подигнута после утакмице са Сутјеском због пароле ”Регуларно, зар не?!”, која је поново искрени вид протеста против ситуације у Српском фудбалу која навијацима одузима оно најлепше – лепоту фудбала.

Плава унија, такође, склапа пријатељство са навијачима московског Динама, које је у почетку деловало спонтано, да би нешто касније било доведено на један виши ниво. Уследиле су обостране посете утакмицама клубова чији су навијачи сада велики пријатељи. Као плод међусобног поштовања и другарства, у Москви је основан ОФК Београд фан клуб – Москва!

У новијој историји група се труди да и даље одрзи изистински урбан дух који ју је красио све ове године.Организација је такодје подигнута на један виси ниво који подразумева рад на маркетингу,те омасовљавању групе,урадјено је доста лепих кореографија у препознатљивом стилу.Периодицно се праве готово сви савремени навијацки реквизити цијом се продајом популарисе клуб и финансира група. Група се труди да у што већом могућој мери буде независна од клуба што се тиче финансија. Своја гостовања, своје кореографије и спектакле, те остале навијачке акције, све сами финансирамо. Иако је време у коме живимо доста тешко за такву нашу одлуку, сматрамо да је такав вид организације једини правилан, искрен и зрео!

Треба поменути и сајт навијаца ОФК Београда – www.blueunionbelgrade.com , као и неофицијелни клупски сајт, који уређују навијачи – www.ofkbeograd.net и који располазу свим актуелним информацијама о клубу,фудбалу,навијацкој сцени, где се испољава наше независно мишљење… Све ово има за циљ само једно, а то је да врати ОФК Београд на стазе старе славе, на место које му истински припада и поврати армију навијаца коју је нас клуб некада имао.

У нашој досадашњој историји деловало је доста подгрупа. Поменућемо подгрупе Београд, Догс, КЗШ, Бања, Борча, ТЦ – Бежанија, Скинс, Врачар, Тоxиц, ЛСД, Елите, Пингвин Бојс, Нови Београд, да би данас језгро чиниле, уз навијаче који нису у подгрупама – већином оних који су ту од оснивања Уније, подгрупе Блуе Блоод, Плава Фамилија, Београдска Гарда. Ту треба поменути и навијаче који живе ван Београда, а неретко прате ОФК Београд са групом на Омладинском стадиону, или када играмо као гости.

Од 1994. године, наш клуб ван престонице Србије, Плава Унија је бодрила око 200 пута, а Београдова песма се чула и на европским гостовањима. Наш Београд није био сам ни у Финској, Француској, Грчкој, Бугарској, Белорусији, Турској, Чешкој, Румунији, те се на лицу места оправдао стих из наше песме – “Где год да играш ти, ту увек бићу ја”! Такође, Унија је била уз репрезентацију Србије на СП у Немачкој, те  на утакмицама у Румунији, Мекедонији…

Сувисно је помињати репресију која се све ове године врси над присталицама насе навијацке групе и којој некако одолевамо,као и мноство других фактора који заправо јесу специфицни за поднебље у коме се налазимо и време у коме зивимо.

У последњој декади, доста се омасовио наш покрет, те су се тако посете на нашем југу, на доста утакмица, кретале између 500 и 700 навијача, а на утакмици против Галатасараја бележимо рекордну посету у историји организованог навијачког покрета ОФК Београда, када је у нашем копу било између 1000 и 1200 Униониста! Такође и на гостујућем терену бележимо масовна гостовања, када је у неколико наврата било до 200 људи. Јесени 2009. године, БУ Белграде је прославио своју петнаесту годишњицу постојања, што је обележено правим спектаклом вредним реномеа, који је наша група изградила пратећи свој Београд све ове године.

Од `94 до данас много тога се догодило,они клинци који су све поцели и даље су ту, а једно је сигурно, ПЛАВА УНИЈА је и даље уз ОФК Београд и бице заувек !!!

Честитамо нашем великом клубу стоту годишњицу постојања, која нас издваја од других, од стране државе популаризованих клубова, са жељом да се наш Београд што пре врати на место које му припада. Позивамо пре свега Београђане, да се пробуде и врате свом клубу, те да осете важности момента у ком се налазимо, када славимо читав век нашег постојања, да поново дођу на наш стадион и да он буде пун као некада!

преузето са www.blueunionbelgrade.com