MI SMO PLAVA UNIJA !!!
Cela prica pocinje 1911. godine kada je osnovan Beogradski Sport Klub - skraceno BSK, klub koji je osim što je u to vreme vladao travnatim terenima kraljevine Jugoslavije, bio specifican po još jednoj stvari - navijacima.
Navijacima koji su svoj klub pratili gde god da je igrao, koji su nosili duh i srce Beograda gde god da su se pojavili, koji su i kada je bilo najteže bili - TU...
Jer ni rat, ni promene imena kluba, spajanja pa razdvajanja sa drugim klubovima, ništa nije uspelo da skloni Beogradane kojima je njihov grad i klub koji nosi njegovo ime u srcu.
OFK Beograd je kao naslednik BSK-a nasledio, naravno, i navijace, kojih je tada bilo širom tadašnje SFRJ i kojih ima i dalje...
Novija istorija navijaca OFK Beograda možda nije toliko slavna i sjajna, ali jedna stvar je sigurna - onaj duh i srce starih je ostao i kod novih navijaca.
Godine 1984. nastaje prva organizovana grupa navijaca pod imenom "BLUE THUNDERS", grupa pod tim imenom "živi" sve do 1990. godine kada, pod uticajem sve prisutnijeg osecanja nacionalnog identiteta menja ime u "SOKOLOVI". Do raspada grupe dolazi 1993. godine jer u trenutcima u kojima se tada nalazila Srbija, fudbal je gubio smisao. Takođe uz pomenute grupe treba pomenuti I nekoliko podgrupa koje su delovale pod imenima Blue Blood, Pirati… Iz tog perioda organizovanog navijanja na Karaburmi ima mnogo prica, mnogo putovanja koje nema potrebe zasebno navoditi jer istorija govori sama za sebe.
Sva vernost, ljubav i ponos nisu bili zaboravljeni i u prolece 1994. godine formira se nova grupa navijaca OFK Beograda, grupa kojoj su grad i klub svetinje - "BLUE UNION BELGRADE ".
Ime grupe samo za sebe govori, svi navijaci OFK Beograda koji su ikada pratili klub zajedno sa svima sada predstavljaju "BEOGRADSKU PLAVU UNIJU", a tradicija pomešana sa trendovima koji prate navijacku scenu kod nas i u svetu cine prepoznatljivi imidž, koji su mnogi imali prilike da vide i osete.
Svaki novi pocetak je težak, jedan od prvih zadataka koji se postavio pred mladom grupom je bio - pokazati da postojiš. Na bilo koji nacin. Originalnost i agresivnost prema svima su se pokazali kao najbolje rešenje problema. Konfrontacija sa upravom kluba je bila neizbežna, jer gledati voljeni klub kako rapidno propada nije prijatno, a niko osim navijaca nije ustao i podigao glas. Samim tim došlo se i do problema sa organima reda koji osim što su bili instruktuirani od strane celnika kluba, imali su još jedan problem. Mladi, ekstremno anti-režimski i desno-orijentisani ljudi su im stali na crtu i nisu bili spremni da se povuku. Naravno, sukobi sa drugim grupama koje su bile u istom "rangu" nisu izostale, ustvari, bile su neizbežne jer svi su morali po svaku cenu da upoznaju nešto što je "UNIJA" nosila u sebi. Aktivno ucestvovanje u svim tadašnjim narodnim buntovima, pokretanje sopstvenih akcija, koje su se ticale i kluba i grada, stavile su vec u pocetcima grupu rame uz rame vodecim navijackim grupama u zemlji.
Iz ovog perioda datira i prijateljstvo sa grupom navijaca FK Voždovac - "INVALIDI VOŽDOVAC", koje je vremenom postalo i nešto više od prijateljskog odnosa.
OFK Beograd je od 1996. do 1998. godine igrao u tadašnjoj prvoj B ligi, koja je bila zanimljiva iskljucivo po tome što je on bio jedini klub iz Beograda. Grupa tada doživljava ekspanziju i pod sloganom "JEDAN TIM - JEDAN GRAD - JEDNO IME - BEOGRAD" prati svoj klub po celoj Srbiji. Originalnost kojoj se i sada teži je bio jedan od osnovnih faktora prepoznatljivosti "BU"-a u tom periodu. Primeri su mnogi, a navešcemo samo neke : dok su se sve grupe takmicile koja ima lepši transparent, nošeni su ružni, rucno pravljeni transparenti svih mogucih velicina; za koreografije se baš i nije marilo; pirotehnika – može, a i ne mora; vracanje obrnutih "fajerki" na tribine Srbije, nošenje plavih radnickih odela na gostovanja kao projekcija klasnog sastava grupe, parole koje su uzbudivale javnost kao npr. kada je FK Milicionar ušao u ligu pojavio se i transparent na Makišu - "GOLOM PROTIV REŽIMA"; obnavljanje stare navike "traženja" domacih navijaca u bilo kom gradu u Srbiji itd.
Jednistveni poduhvat, "PLAVO-BELI INFORMATOR", je pokrenut po ujedinjenju "A" i "B" lige u jedinstvenu, a predstavljao je na našim prostorima tada jedini klupski i navijacki list u jednom. Deljen je besplatno na ulazu na svaku tribinu i u njemu se osim osnovnih informacija o prethodnom, trenutnom i sledecem mecu nalazilo mnoštvo informacija o navijackoj grupi, ali i poziv na protest protiv celnika tadašnjeg FSJ-a.
Kriza u Srbiji proleca 1999. godine se odrazila na ceo navijacki pokret pa tako i na "UNIJU". Pritisak koji je godinama postojao oko grupe, kulminirao je u tim nemirnim vremenima i poljuljao ugled i status navijaca OFK Beograda koji je stvaran godinama. Projekat pod nazivom "KLUB PRIJATELjA OFK BEOGRADA" ima za cilj povratak onih osnovnih vrednosti na kojima su odrasli svi navijaci kluba sa Karaburme.
"BLUE UNION BELGRADE" je 2004. godine proslavila 10 godina postojanja, 20 godina organizovanog navijanja na Karaburmi, a kao uvertira u slavlje je bila prethodna sezona u kojoj je pokrenuta i akcija "REGULARNO PRVENSTVO I POSLEDICE", kada se pored perole sa tim sadržajem, te godine izbacila i “Kupiš, prodaš, kao igraš!?”. Svi se secaju i “frke” koja je podignuta posle utakmice sa Sutjeskom zbog parole ''Regularno, zar ne?!'', koja je ponovo iskreni vid protesta protiv situacije u Srpskom fudbalu koja navijacima oduzima ono najlepše - lepotu fudbala.
Plava unija, takodje, sklapa prijateljstvo sa navijacima moskovskog Dinama, koje je u pocetku delovalo spontaano, da bi nesto kasnije bilo dovedeno na jedan visi nivo. Usledile su obostrane posete utakmicama klubova ciji su navijaci sada veliki prijatelji. Kao plod međusobnog poštovanja i drugarstva, u Moskvi je osnovan OFK Beograd fan club – Moscow!
U novijoj istoriji grupa se trudi da i dalje odrzi izistinski urban duh koji ju je krasio sve ove godine.Organizacija je takodje podignuta na jedan visi nivo koji podrazumeva rad na marketingu,te omasovljavanju grupe,uradjeno je dosta lepih koreografija u prepoznatljivom stilu.Periodicno se prave gotovo svi savremeni navijacki rekviziti cijom se prodajom popularise klub i finansira grupa. Grupa se trudi da u što većom mogućoj meri bude nezavisna od kluba što se tiče finansija. Svoja gostovanja, svoje koreografije i spektakle, te ostale navijačke akcije, sve sami finansiramo. Iako je vreme u kome živimo dosta teško za takvu našu odluku, smatramo da je takav vid organizacije jedini pravilan, iskren i zreo!
Treba pomenuti i sajt navijaca OFK Beograda - www.blueunionbelgrade.com , kao i neoficijelni klupski sajt, koji uređuju navijači - www.ofkbeograd.net i koji raspolazu svim aktuelnim informacijama o klubu,fudbalu,navijackoj sceni, gde se ispoljava naše nezavisno mišljenje... Sve ovo ima za cilj samo jedno, a to je da vrati OFK Beograd na staze stare slave, na mesto koje mu istinski pripada i povrati armiju navijaca koju je nas klub nekada imao.
U našoj dosadašnjoj istoriji delovalo je dosta podgrupa. Pomenućemo podgrupe Beograd, Dogs, KZŠ, Banja, Borča, TC - Bežanija, Skins, Vračar, Toxic, LSD, Elite, Pingvin Bojs, Novi Beograd, da bi danas jezgro činile, uz navijače koji nisu u podgrupama - većinom onih koji su tu od osnivanja Unije, podgrupe Blue Blood, Plava Familija, Beogradska Garda. Tu treba pomenuti i navijače koji žive van Beograda, a neretko prate OFK Beograd sa grupom na Omladinskom stadionu, ili kada igramo kao gosti.
Od 1994. Godine, naš klub van prestonice Srbije, Plava Unija je bodrila oko 200 puta, a Beogradova pesma se čula i na evropskim gostovanjima. Naš Beograd nije bio sam ni u Finskoj, Francuskoj, Grčkoj, Bugarskoj, Belorusiji, Turskoj, Češkoj, Rumuniji, te se na licu mesta opravdao stih iz naše pesme – “Gde god da igraš ti, tu uvek biću ja”! Takođe, Unija je bila uz reprezentaciju Srbije na SP u Nemačkoj, te na utakmicama u Rumuniji, Mekedoniji…
Suvisno je pominjati represiju koja se sve ove godine vrsi nad pristalicama nase navijacke grupe i kojoj nekako odolevamo,kao i mnostvo drugih faktora koji zapravo jesu specificni za podneblje u kome se nalazimo i vreme u kome zivimo.
U poslednjoj dekadi, dosta se omasovio naš pokret, te su se tako posete na našem jugu, na dosta utakmica, kretale između 500 i 700 navijača, a na utakmici protiv Galatasaraja beležimo rekordnu posetu u istoriji organizovanog navijačkog pokreta OFK Beograda, kada je u našem kopu bilo između 1000 i 1200 Unionista! Takođe i na gostujućem terenu beležimo masovna gostovanja, kada je u nekoliko navrata bilo do 200 ljudi. Jeseni 2009. godine, BU Belgrade je proslavio svoju petnaestu godišnjicu postojanja, što je obeleženo pravim spektaklom vrednim renomea, koji je naša grupa izgradila prateći svoj Beograd sve ove godine.
Od `94 do danas mnogo toga se dogodilo,oni klinci koji su sve poceli i dalje su tu, a jedno je sigurno, PLAVA UNIJA je i dalje uz OFK Beograd i bice zauvek !!!
Čestitamo našem velikom klubu stotu godišnjicu postojanja, koja nas izdvaja od drugih, od strane države popularizovanih klubova, sa željom da se naš Beograd što pre vrati na mesto koje mu pripada. Pozivamo pre svega Beograđane, da se probude i vrate svom klubu, te da osete važnosti momenta u kom se nalazimo, kada slavimo čitav vek našeg postojanja, da ponovo dođu na naš stadion i da on bude pun kao nekada!
preuzeto sa www.blueunionbelgrade.com
