Историјат Омладинског стадиона, подаци о објекту и досадашњи радови…

Историјат Омладинског стадиона

Омладински стадион се налази на локацији београдског насеља Стара Карабурма, одмах поред Богословије, тик уз реку Дунав и Звездарску шуму и од већих стадиона најближи је центру Београда.  Наш стадион, спортски објекат свих Београђана, званично је отворен 10. августа 1957. године утакмицом између Радничког и Спартака. Скоро од самог почетка постојања Омладинског стадиона, његов званични корисник је ОФК Београд, а “романтичари” су на свом стадиону први пут одиграли утакмицу 24. августа 1957. године, када је гост је била Будућност из Подгорице. Тада је ОФК Београд носио своје првобитно име БСК, а победио је резултатом 3:1 (0:1). Поред нашег клуба, у периоду након саме изградње стадиона, користили су га на доста утакмица и остали београдски прволигаши као што су Раднички, Црвена Звезда (од 1959. до 1963. године) и Партизан (за време ЕП у атлетици 1962.).

У време када је изграђен, Омладински стадион је важио за најјефтинији нови већи објекат у Југославији јер је грађен укопан у земљу. Првих година пошто је отворен за спортске борбе није био ограђен, па је доста гледалаца улазило на стадион без карата. Проблем је био и безбедност јер се доста пута дешавало да публика физички нападне играче и судије јер није било ограде. Југ и север су пар година били земљани па су људи када је падала киша били у блату. Такво стање је било првих пар година од првих утакмица на Омладинцу због недостатка новца, да би се стадион комплетирао до 1962. године, када су поплочани прилази стадиону, направљен ресторан, свлачионице и урађена ложа на западној трибини од преднапрегнотог бетона. Једино је источна трибина касније дорађена.

Комисија за ревизију пројеката Народног одбора среза Београд одобрила је главни пројекат Омладинског стадиона 30.8.1956. године, а вредност радова предвиђена предрачуном износила је тадашњих 152329498 динара, плус плаћене државне и градске таксе у износу од 22690 југословенских динара! Гледајући тадашњи курс динара у односу на амерички долар и упоређујући курс долара у то време и сада, долазимо до податка да је планирана цена изградње Омладинског стадиона била 1854416 долара! У данашњим еврима, то износи 1376718 илити 147067735 српских динара!

Читајући новине из тог периода, нашли смо податке да је за Омладински стадион ипак утрошено око две стотине милиона тадашњих динара!

Инвеститор је Савез спортова Београда, пројекат је урадио пројектни биро “Спортпројект”, а главни пројектант је инжењер Карло Кацл, уз помоћнике Косту Поповића и инжењера архитектуре Александра Радовановића. Управник радова био је Сава Петковић.

Пре рата је на месту Омладинца била обична ледина. Првобитни власник парцеле на коме је данас наш Омладинац, припадао је предратном, нижеразредном клубу – ТСК Шумадији. Пошто наш клуб није имао свој стадион, односно пошто су му нови властодршци 1945. године одузели стадион и дали га ФК Партизану, који су уз ФК Црвену Звезду те године основали, а укинули великане, Београдски Спорт Клуб, чију смо традицију као клуб наследили, те СК 1913, јасно је било да се проблем стадиона мора што пре решавати.

Донета је одлука да се уђе у фузију са ТСК Шумадијом, коју су управо били преузели “јаки” чланови тадашње тајне полиције СФРЈ и који су били најурени из ФК Партизана од стране војног крила, а који су имали интерес да што пре изађу на велику сцену, да што пре имају клуб у најелитнијем домаћем такмичењу. Тако је дошло до фузионисања и промене имена БСК, са којим су комунисти хтели што пре да раскрсте, у ОФК Београд, а наш тим је наследио традицију бивше ТСК Шумадије и плац где се налазио њен терен.

Такође, морамо поменути једну заиста забрињавајућу ствар, а то је да је у току спор између Војске Србије и ФК Партизан око власништва над стадионом на коме клуб у црно – белим дресовима игра своје утакмице. Нико не помиње да су комунисти конфисковали бивши стадион БСК-а, оштећеном у “савезничком” бомбардовању 1944. године, срушили га и на њему саградили нови стадион, који је отворен 9. октобра 1949. Поставља се питање да ли у Србији још траје комунизам?!

ОФК Београд је са властима потписао уговор на 50 година коришћења стадиона, иако је то било власништво ТСК Шумадије, а после фузије и ОФК Београда, но у комунизму се за приватну својину “није знало”. Тај уговор је истекао пре пар година, те се од тада дозвола за коришћење нашем клубу издаје сваке наредне године од стране Града Београда.

Радна организација “Омладински стадион” постала је део породице Романтичара 1976. године, а до сада су управници стадиона били између осталих и Драгослав Сиротановић, Сава Антић, Божидар Миленковић, а сада ту функцију обавља Владимир Лечић.

Подаци о стадиону

OМЛАДИНСКИ СТАДИОН је данас арена за више грана спортова, или како се то у страним земљама званично каже – мулти усе објекат. Такође, у досадашњој историји, на нашем стадиону, су одржани бројни музички концерти и сличне манифестације, а околне школе на њему често организују своја такмичења.

Подужна осовина стадиона заклапа угао од 66 степени са севером страном света. Димензије травнате подлоге су 105 x 70 метара, а поред фудбалера, стадион свакодневно користе атлетска, џудо, бициклистичка, тениска, а понекад рукометна и кошаркашка секција Омладинског спортског друштва Београд. Овај спортски центар, укупне је величине око 81 500 метара квадратних!

Пројекат и план Омладинског стадиона

Тренутни капацитет је, после постављања пластичних седишта, око 19500 гледалаца, са 11381 постављених столица. Кровом је покривена најмања, источна трибина и мањи део запада, и то нашем стадиону даје 20 одсто покривености трибина. Занимљиво је то да наша западна трибина има 33 редова, са плус ложом изнад ње, а то је после западне трибине стадиона ФК Црвене Звезде највећа трибина у Србији! Тих 33 редова са западне трибине се правилном кривом спушта до истока, који има свега 10 редова, што даје прелеп поглед на Дунав и војвођанску равницу.

Капацитет по трибинама је следећи (2011. година):

-западна трибина: 9487 (7286 столице, са још у ложи 264, плус пет редова при дну трибине без столица)
-источна трибина: 2422 (1847 столица, плус у ВИП ложи 92 места и новинарска од 33)
-јужна трибина: 3903 (1203 столица)
-северна трибина: 3356 (656 столица)
Укупно: 19 168 (11 381 столица)

У склопу Омладинског стадиона налазе се помоћни терен, који је покривен вештачком травом и димензија је 100 X 66 метара са 346 пластичних столица, као и мањи терен, такође са вештачком травом, који се налази одмах поред већег. Своје просторије имају и атлетичари, који имају своју теретану, затим бициклисти, те џудисти, чија се мања хала налази иза јужне трибине. На стадиону је још једна теретана и мања сала, но оне се у већини случајева користе у комерцијалне сврхе, али неретко их употребљавају и спортисти из наших секција ОСД-а. Иза јужне трибине налазе се три тениска терена, који прелазе у затворену форму током зимског периода и они се налазе на месту на коме је до 1993. године био отворени рукометни стадион за наше рукометашице, капацитета за око 3 000 гледалаца.

Помоћни терен са вештачком травом и расветом

Мора се рећи да је наш стадион је заиста максимално искоришћен, а ако томе додамо да поред сениорске фудбалске секције свакодневно тренира и седам омладинских селекција, дакле приближно 200 играча, долазимо до закључка да су два фудбалска терена на Омладинском стадиону – пребукирана.
Историјат радова на стадиону

Још од изградње стадиона, није дошло до озбиљније реконструкције, а зуб времена итекако узима свој данак. Покушаћемо да обухватимо радове који су изведени, у протеклих преко 50 година историје нашег стадиона.

– 80-их година, покривена је, најмања, источна трибина, иза и испод ње, направљене су клупске просторије, а уз западну трибину постављено је око 100 метара тартан стазе, ширине од око два метра.

– Почетком 90-их скинут је стаклени зид на ложи на западној трибини и замењен је бетонским. Такође, трибине су тих године биле тотално руиниране, а на делу запада су изведени мањи радови, те су се обложне плоче мало рестаурирале. Југ и север су те деценије, због безбедносних разлога, у већем делу биле затворене за публику! Изградњом зграде иза севера, оштећен је и изгубљен део трибина до источне трибине, те се тако изгубио и правилан лук и место за неких 300-400 гледаоца на том сектору њближем Богословији!
Освежене трибине крајем 90-их

– Крајем деведесетих су сви редови на трибинама “освежени” интервенцијама на најдевастиранијим својим деловима, урађена је нова ограда испод трибина, а стадион је офарбан у своје боје, те су све четири трибине поново биле у функцији. Но, то су ипак биле интервенције за само неколико наредних година привидно доброг стања, а то се убрзо и показало као истина, те је свима јасно да до озбиљније реконструкције што пре мора доћи! Поред ових радова, направљена је и зграда иза јужне трибине, које, између осталих, користе и наши играчи. Уз то, изграђени су тениски терени, хала за џудисте, и теретана са мањом салом на некадашњем платоу испред југа и истока.

Освежене трибине крајем 90-их

– Двехиљадите године су донеле новији изглед Омладинском стадиону. Постављено је укупно преко 10 500 пластичних столица, од којих цена за једну износи преко 30 евра, па сами срачунајте колико је то коштало. Постављена је вештачка трава на помоћни терен, на њему је направљена и расвета, а на јужној трибини постављен је мањи електронски семафор (7м x 2,5м)! Изграђена је ВИП ложа на источној трибини са своја 92 места, а иза ње је направљен пригодан простор за госте. Такође, направљена је и новинарска ложа, а иза ње и пресс сала. Асфалтиран је потес иза источне и плато испред северне и западне трибине, направљен бунар за систем сопственог наводњавања терена, реконструисане су свлачионице и клупске просторије, те поправљено грејање. Дакле, имајући у виду да наш клуб није власник објекта, у стадион је уложено доста средстава за само одржавање у животу Омладинског стадиона!

Прскалице распоређене у травнатом тепиху, са новом ложом у позадини

Најскорији радови (2010), који су плод донације општине Палилула, донели су нови зид иза западне трибине, који је заменио стари и који је био налик неком огради објекта за осуђенике, но и овај зид је на неким местима висок мање од 180 цм – пренизак је. Замењене су санитарије у WЦ-има, уграђен резервоар за воду за наводњавање терена, постављен нови бусен на, мањим, најкритичнијим деловима травнатог тепиха, постављена је нова капија на западној трибини, промењен кров на кућицама за продају карата, а урађени су и молерско-фарбарски радови.

Сви навијачи и поштоваоци нашег клуба и фудбала са зебњом чекају конкретну обнову објекта, који је у власништву Града Београда, јер је за њу дошло време одавно, пре свега због дејства клизишта. Сви ми желимо да један од спортских симбола Београда поново засија пуним својим сјајем, а прави повод за то је свакако улазак нашег клуба у други век свог постојања!

Pogledajte galeriju slika sa letnjih, manjih radova, na stadionu!