Сваког навијача ОФК Београда највише боли када наш играч појача директног ривала, поготово ако су у питању комшијски клубови, они који се смењују као победници шампионата, а од свог оснивања увек имали широк ветар у леђа подршке разних државних структура. Најновији такав случај је одлазак нашег доскорашњег штопера Богдана Планића у редове Црвене Звезде.

Планић је у Београд дошао лета 2013. године из ужичког Јединства и задржао се тек једну сезону у редовима Романтичара. За то време је одиграо укупно 32 меча, 29 у првенству и 3 у купу, а постигао је и један гол, победоносни у дуелу са Радом на Карабурми у 7. колу минуле ЈСЛ. Сума сумарум, 2761 одиграни минут за београдске плаве! Играјући за наш тим добио је позив за Б репрезентацију и утакмицу која се одиграла у Ужицу између комбиноване екипе државног тима и селекције коју су изабрали новинари! Члан је државног тима до 21. године, а шлаг на торту је дошао на крају сезоне када је Планић уврштен у идеалан тим Суперлиге!

Поздрав Плано! На почетку морамо да прокоментаришемо оно што се издешавало веома брзо, твој трансфер у редове Црвене Звезде. Постављаћемо ти питања онако како навијачи, који су на свакој утакмици уз клуб, то осећају. Ти знаш колико Офковцима тешко пада када неки наш играч појачава редове директног ривала…

– “Знам колико Офковци воле свој клуб, и колико сам га ја заволео за ово кратко време док сам био ту, и знам колико им тешко пада када њихов играч пређе у редове директног ривала, али ето то се догодило у мом случају, сплет више околности, и не бих волео да ми било ко од навијача то замери. За мене ће Офка увек бити нешто посебно, и надам се да ћу се једног дана вратити…”

Ми разумемо да је прошло време романтизма када су гледаоци масовно долазили да гледају тимове чији се састав годинама унапред знао, да је професионализам сурова и јасна ствар у којој емоције ретко играју велику улогу. Ипак смо се надали да ћеш се дуже задржати у клубу и наследити играче који су играли на твом месту попут Д. Марића, Кривокуће, Митровића, Миленковића, Љ. Марића, Петрића, Кузмановског, Серпака, Терзића, Јокића, Баше, Рајковића, Кецојевића…

– “Драго ми је да сам оставио било какав траг у клубу такве традиције и таквог имена, морао бих још доста тога да урадим да бих могао да се поредим са тим именима… Можда некад…”

Новинари су одмах цитирали твоју изјаву да си остварио сан одласком у Црвену Звезду, да ли је то цела твоја изјава? Наш сајт је ту да би постојала алтернатива медијима који махом само копирају, некада и наручене текстове новинара сумњивог људског и професионалног квалитета… Част појединима који имају етику, знање и професионални однос према свом послу и који се не воде оном грозном крилатицом – „пишемо то јер народ то воли“… Е није тако, народ, у пракси доказано, чита оно што му се и сервира… Као чисти ентузијазисти, своје време и труд одвајамо да бисмо дали прилику навијачима да имају праве информације, да помогнемо да размишљају својом главом, а не да прихватају здраво за готово оно што им се пласира… Провлачио си се кроз новине небројано пута где су цитиране изјаве које ти никада ниси изјавио, касније их демантовао. Дакле, која је тачно твоја изјава била непосредно по прелазак у Звезду?

– “Нећу да лажем, то је моја изјава, јер заиста јесам почео да играм фудбал због Црвене Звезде, и јесам као мали маштао да играм на Маракани. Али да се разумемо, ОФК је стварно нешто посебно, и стварно сам се за кратко време везао за клуб. Био сам и у Слободи, која је из мог краја, али то није то, то једноставно не може да се пореди… Био сам на Омладинском стадиону, сада против Спартака, и стварно ми је тешко кад год напуштам Карабурму.”

Нико од нас не тражи да играчи који су дошли у клуб, поготово они рођени ван Београда и који се нису предуго задржали у нашим редовима, да и навијају за ОФК Београд, али ти сигурно разумеш величину клуба чије си боје бранио. Својим односом према дресу и навијачима којима се ниси додворавао, већ поштовао све оно што безусловно дају за наш грб, дао си пример осталима. Искуство нас учи да су се као на траци мењали они који су истицали своју припадност клубу, а на промоцијама у новим срединама махали разним чланским картама, или причали да су и као наши чланови навијали за тај клуб у који су дошли желећи да се додворе навијачима, а затворили врата пред онима који су их до јуче гледали као једне од њих… Мало је оних који су се показали као зрели и васпитани људи, али њих навијачи и даље поштују, ови други су заборављени!

– “Тако сам васпитан, ко мене поштује, ја дупло враћам. Плава унија је увек била уз нас, и када је било најтеже, било би глупо да сам поступао на било какав други начин.”

Да се вратимо на прошло лето. Шта си знао и мислио о нашем клубу пре него што си дошао код нас? Како се трансфер остварио, колико дуго су трајали контакти?

– “Знао сам доста, увек ми је била интересантна та плаво бела боја и надимак Романтичари. И док нисам дошао, Офк сам сматрао уз Звезду и Партизан за водећи клуб у земљи. А када сам дошао уверио сам се зашто је Офка краљевски клуб. Контакти су трајали 20-ак дана и Офк сам изабрао пре Јагодине која је била јако конкретна.”

Колико ти је требало времена да се уклопиш у нову средину? Колика је организациона разлика између Јединства и Београда, уопште, између ПЛС и ЈСЛ?

– “Брзо сам се уклопио, вероватно и због великог броја младих играча. Велика је то разлика, али срећом, као што рекох, брзо сам се уклопио.”

Видно је било да си од старта добио подршку нашег капитена Николе Васиљевића са којим си чинио штоперски тандем, „торњеви близанци“…

– “Васке ме је стварно прихватио као брата и веома сам му захвалан на томе, пуно ми је значио. Од почетка смо функционисали као да се знамо 100 година.”

Ипак, морамо рећи да смо се напримали голова, доста оних који су дошли након јефтиних грешака… Шта је био узрок томе? Наша младост, мањак концентрације, нечија ноншалантност, честа промена тренера и играчког кадра, слабо уигравање на тренинзима и недостатак рада на исправљању очигледних проблема?

– “Свега је било помало, ипак бих се радије сећао лепих тренутака…”

По чему ћеш памтити навијаче организоване у групу „Плава унија“. По чему смо ми специфични? Да ли мислиш да смо имали прави однос према екипи када је била критична ситуација и у оним ређим тренуцима радости као кад се поново појавила нада да ћемо после педесетак година поново да подигнемо неки пехар?

– “По веома заразним песмама, знам скоро све напамет. Заиста добро навијање током целе године, однос је био прави, морало се у тешким тренуцима дати до знања играчима чији дрес носе… Што се купа тиче, то ми је најтежи тренутак у Офки, једва сам чекао те утакмице са Јагодином, а имао сам тај пех да се баш тада повредим.”

Твој најснажнији утисак за време боравка на Старој Карабурми? Спортски, људски…

– “Најснажнији утисак је да су на Омладинском стадиону сви као породица, од навијача до економата, то ретко где има…”

До јуче си био у нашим редовима. Сви знамо да имамо великих кадровских проблема, тим нам је скоро па омладински. Шта очекујеш од нове сезоне? У којим линијама су најнужнија појачања? Да ли си нашег мишљења да је довођење неколико искусних, али правих професионалних играча по „кичми тима“ нужно? Свесни смо нашег финансијског стања, али без довођења играча таквог калибра можемо доћи у незавидну ситуацију следеће сезоне, као што смо били у претходној?

– “Очекујем да ће се екипа дићи после слабијег старта, јер стварно има квалитет. Мислим да би искуснији играчи стварно доста помогли овим младим играчима.”

Утисци са утакмице у Москви против ЦСКА?

– “Утисци из Москве су феноменални, од навијања, до демонстрирања силе екипе ЦСКА над нама. Лепо искуство, видели смо где смо…”

Милинковић, Крмпотић, Милановић, Ђурђевић… Каква су твоја искуства са њима? Под чијом диригентском палицом си највише напредовао? Ко од њих је по твом мишљењу најбоље решење за Београд?