Три године је био стуб наше одбране, годину и по дана наш капитен, одиграо је скоро деведесет утакмица за наш клуб што је реткост у последње две деценије историје нашег клуба. Својим односом према дресу ОФК Београда и поштовањем према навијачима, Никола Васиљевић заслужује да остане упамћен на Карабурми! Стасити Лазаревчанин је од ове зиме командант одбране румунског Пандурија, члана Лиге 1.
– На почетку, реци нам како је дошло до контакта са Румунима и потписа уговора са екипом Пандури.
ФК Пандури су изразили жељу да ме ангажују и позвали су менаџера Бату Ристића. Бата ме је контактирао, отишли смо на преговоре и договорили се све на на обострано задовољство.
– Летос умало ниси прешао у стотинак километара удаљену Крајову?
Што се тиче других клубова у Румунији, не бих о томе, сад сам у клубу Пандури.
– Нови си становник града Таргу Жиу који има око 80 хиљада становника, смештеног у јужној, историјској покрајини Влашка, управном средишту округа Горж. Да ли си стигао да упознаш град, да ли си се сместио? Знаш ли нешто више о екипи?
Упознајем се полако са екипом, одиграо сам прву утакмицу за њих, уклапам се полако. Није лако због језика, али ту је и мој саиграч Марко Момчиловић који ми доста помаже.
– Румунска лига има скоро исти календар као и наша. Додатно време за аклиматизацију на нову средину имаш имајући у виду да се и њихова сезона наставља кад и наша.
Да, да, свакако, календар такмичења је исти као и код нас.
– Можеш ли да се вратиш мало у време кад си дошао на Карабурму? Какви су ти утисци о Офки били тада?
У ОФК Београд сам дошао на пробу пре 2012. године. Одрадио сам припреме добро и већ на почетку другог дела се усталио у екипи. Прелепе три године сам провео на Карабурми, драго ми је што сам за такав клуб успео да упишем скоро 90 наступа.
– Да ли си за време боравка на Омладинском стадиону ближе упознао историју ОФК Београда? Шта си знао о ОФК-у пре доласка у наш табор?
Када сам долазио, знао сам да ОФК Београд има велику историју, а да увек промовише младе играче који су сада носиоци у великим клубовима.
– Које утакмице, или неки други догађаји су ти остали у најлепшем сећању током боравка на Омладинцу?
Било је доста добрих утакмица са Звездом и Партизаном, углавном ми те остају у сећању…
– Са којим саиграчима си имао најбољи однос и разумевање?
Што се тиче играча, много их је прошло за ове три године. Петковић, Планић, Андрија Драгојевић, Ива Јовановић, Јешић, Ковачевић, Дражић, Василић (…) са њима сам доста времена проводио…
– Да ли се рад тренера који су били наши стратези током претходне три године разликовао? Чије умеће и однос према играчима највише цениш?
Променио сам пет, или шест тренера док сам боравио на Карабурми. Сваки од њих ме је научио нешто, а издвајам Дејана Ђурђевића и Зорана Милинковића, од њих сам научио доста више.
– Било је и тешких тренутака. Једва смо избегли да испаднемо у нижи ранг…
Слажем се да је било тешко прошле сезоне изборити опстанак, али правила се млада екипа и добро је што је кроз то прошла, калио се челик…
– Да ли мислиш да форсирање тинејџерског тима може да донесе резултате какве навијачи желе?
Већ у наредној полусезону показали смо резултат, екипа је у врху и пребродили су лоше тренутке, тако да за клуб није, али за играче је тај период био једно добро искуство.
– Који су домети твог “дојучерашњег” тима на пролеће?
Тим поседује велики квалитет, тако да ће сигурно бити једна од бољих екипа у првенству! Имају простора за прве четири екипе, поготово доласком Богдана Планића, за кога мислим да је важна карика, по карактеру и фудбалским способностима.
– За твог наследника у капитенској улози изабран је млади Милан Гајић, дете нашег клуба, који има свега 19 година. Да ли је наш Гаја кадар да одговори на све задатке које носи капитенска трака?
Што се тиче капитена, није то мала ствар, огроман је притисак, али исто толико је лепо кад носиш траку на руци. Може Гаја то да изнесе, иако је млад.
– Одиграо си 86 утакмица за Београд и тачно 7324 минута, што је права реткост, јер у последње време “на прсте” могу да се наброје и играчи који имају преко 50 наступа… Био си, између осталог, и стрелац победоносног гола на утакмици против Слободе. Да ли си поносан што си учествовао у делу наше историје?
Опет се понављам одиграо сам скоро 90 утакмица и поносан сам на то што сам део историје као капитен најмлађег тима.
– Мишљење о навијачкој групи Плава унија? Порука за Офковце?
Плава унија је увек била уз тим, на сваком гостовању, губили, или побеђивали били су ту, хвала им на томе. Само нека тако наставе, играчи знају да цене то.
Нама преостаје само да пожелимо нашем Васиљку све најлепше у даљој каријери. Васа је млад играч, можда га опет видимо на терену Омладинског стадиона у дресу Београда, поново са капитенском траком на руци, зашто да не?! Поздрав од Плаве уније!
