Традиционална акција навијачке групе “Плава унија” у којој се проглашавају играчи који су обележоли минулу сезону, спроведена је и на крају ове календарске године. Као играч који је обележио тек завршен шампионат проглашен је нападач, Ивица Јовановић, а голман Стефан Чупић је “победио” у конкуренцији младих играча који су навише напредовали. 

Ивица Јовановић је ове сезоне одиграо 27 утакмица (26 у првенству + плус једну у купу), био је наш најбољи стрелац са 8 погодака, као и асистент са 6 асистенција. После Ивице, убедљиво највеће поверење навијача је стекао Чупић, а за њима су Здјелар и Гајић.

У категорији младих играча који су највише напредовали Чупић је био неприкосновен, најбилижи по броју гласова му је био Гајић, а од осталих ту су Антонов и Савић.

Завршетак гласања и промоција за овогодишње лауреате били су леп повод да направимо интервју са Ивицом Јовановићем и Стефаном Чупићем чију ћемо причу пренети ових дана. 

Јовановић је на Карабурму дошао лета 2012. године као први стрелац пљеваљског Рудара. Након три године проведене на Омладинском стадиону, Ивица је одиграо укупно 65 утакмица, илити 4497 минута, постигао 18 голова и убележио 11 асистенција. 

– Ивице, желимо да ти честитамо на поверењу које си стекао код навијача и твоју промоцију за играча који је обележио минулу сезону! Колико ти то значи?

 – “Прво да се захвалим навијачима и људима из клуба. Првенствено мислим на тренера Дејана Ђурђевића који ми је указао максимално поверење и помогао ми да будем то што јесам данас. Драго ми је што сам био члан плаво беле уније три године и што сам у последњој сезони предводио младе момке као најстарији играч.” – започео је своје излагање Ивица и наставио – “Из ОФКе носим само лепе успомене, пре свега због озбиљности рада, а посебно што се велика пажња посвећује омладинској школи.”

– “Захваљујем се још једном на поверењу и искреној комуникацији са навијачима из Плаве уније! Признање значи пуно наравно, првенствено због добре сезоне већине играча. У овом случају сам ја изабран, али дугујем захвалност мојим саиграчима који су ми то омогућили!”

– Да ли знаш за податак да си играч који је постигао највише првенствених погодака од 2006. године и Бранка Баковића који је уписао укупно 21 гол у плаво белом дресу на 93 утакмица. Пре њега су се истакли Колаковић са 20 голова (85), Мрдаковић са 21 (42), као и “велики” Дивић са 56 (75), а он је из клуба као играч отишао још 2003. године. Ти си, за ове три протекле године, 17 пута затресао противничку мрежу на првенственим утакмицама.

– “Стварно сам изненађен овим податком! Драго ми је да сам на тој листи стрелаца, мада је голова могло бити више, али шта је ту је…”

– Истакао си се као стрелац, али и као “пакер”, чак 11 пута си био асистент. Само је Веса Тривуновић последњих сезона имао више асистенција, њих 16. Чаврић мора да ти захваљује на додавањима које су му помогле да оде у Генк? 🙂

– “Управо тај податак о асистенцијама довољно говори колико смо као колектив били успешни у овој сезони… Чавра је захвалан, то знам. Драго ми је да су му моје асистенције помогле мало да оде у Белгију, знам да би му добро дошао и тамо да му асистирам ха ха ха…” 🙂

– Да ли си знаш који су све велики стрелци били наши чланови кроз нашу историју?

– “Наравно, било их је пуно, али пре свих морам да истакнем Пецу Дивића и Слободана Сантрача, они су ипак обележили српски фудбал головима!”

– Да се вратимо на твоје почетке на Карабурми. Шта си знао о нашем клубу пре доласка? Каква су била твоја очекивања и жеље кад си потписао уговор са Романтичарима?

– “Знао сам да је велики клуб и да су многи велики играчи поникли у њему. Очекивања су била да се својим играма и головима што пре изборим за место у тиму и да оставим бар неки траг по чему ће ме памтити.”

– Изнајмљивао си стан на Карабурми. Како си се снашао у том насељу?

– “Од дана потписивања уговора са клубом сам на Карабурми. Стварно ми је прирасла за срце, препознавали су ме људи када бих изашао из зграде, то ми је баш значило и осећао сам се као код куће.”

– Који тренуци у нашем дресу су ти остали у најлепшем сећању? Полуфинала купа, неке важне победе, неки твој гол…?

– “Најлепши и најупечатљивији тренутак у Офки ми је гол и победа против Слободе на Карабурми када смо победили 1-0, а борили смо се за опстанак. Морам да поменем и утакмицу полуфинала купа са Војводином (1-1) када сам наместио гол.”

– Било је и лоших тренутака, једно време си чак тренирао са омладинцима!? У чему је био проблем? Све нас је изненадила и твоја позајмица и одлазак у нишки Раднички!

– “Нису то били лоши тренуци! У том периоду сам хтео да променим средину јер нисам играо и због мале минутаже, па док је екипа била на припремама ја сам у Београду тренирао са омладинцима мислећи да ћу “завршити” инострани ангажман, а касније се ислоставила и позајмица у Раднички из Ниша.”

– Како си се осећао као наш најстарији играч, а имаш тек 27 година? Да ли је тешко играти у тиму који је састављен од тинејџера?

– “Па искрено, чудан је осећај бити одједном најстарији, иако се нисам осећао тако хахаха… Ако су екипа и колектив добри, као што је са нама био случај, не би ми било тешко играти ни са омладинцима, тако да о свом тиму и играчима имам само речи хвале и пред њима је, сигуран сам, добра и успешна фудбалска каријера.”

– Сви смо свесни клупске политике да живимо од промоције млађих играча и њихових трансфера у иностране клубове. Да ли си мишљења да ипак за резултат, али и њихову афирмацију, треба и пар проверених играча у тиму. Најбољи пример за то је Чукарички.

– “Знамо сви да Офк има најбољу омладинску школу у Европи, то сам већ поменуо, али када се игра на резултат мислим да ипак треба имати два, или три искуснија играча која ће водити тај млади тим.”

– Твоје искрено мишљење о Плавој унији. Шта си запазио код наше навијачке групе?

– “Искрено мислим да је једна од организованијих навијачких група! Пре свега мислим на то што нас бодре и кући и у гостима, а то много значи нама играчима кад знамо да сви они долазе због нас, а да би нас бодрили и кад не иде екипи.”

– Видели смо да знаш наше песме које заједно певамо после сваке утакмице. Наброј неке које су ти најдраже…

– “Чупа Офковац, Чупа, Чупа Офковац хахах.  Унија плава увек уз тебе вољни нас Београде и још доста њих!” 🙂

– Да ли осећаш моменат у коме се налазимо где нам од следеће сезоне прети да више не можемо да играмо у нашој кући?

– “Нажалост, тај моменат сам осетио после утакмице са Радничким из Ниша, али се искрено надам да ће се наћи решење и средити стадион у најкраћем року да би се могло играти и навијати на Карабурми!”

– Уговор ти је истекао. Да ли постоји шанса да останеш на Омладинцу?

– “Како стоје ствари, време је за растанак, уговор истекао, нисам ништа причао са људима из клуба, али изгледа да одлазим. Још увек не знам где, али се надам иностраном ангажману.”

– Порука за Унију…

 – “Хвала вам на свему, надам се да сам успео да вас обрадујем својим головима и да сам оставио бар неки траг по коме ћете ме памтити, надам се да ћемо се још дружити у будућности!” – поручио је Ивица за крај.