Po završetku sezone 2020/2021 u Košarkaškoj ligi Srbije, otišli smo u posetu ,,Žućkovoj avliji”. Imali smo zakazano druženje sa plavo-belom porodicom Đurišić.

Kao što svi već znaju, u protekloj sezoni dres plavo-belog tima iz ,,Žućkove avlije” nosio je Nikola Đurišić, dok je njegov otac, svojevremeno sa velikim uspehom nosio dres Romantičara sa vetrovite karaburme, Duško Đurišić.

Na samom početku našeg razgovora, osvrnuli smo se na činjenicu da je sport duboko urezan u srca porodice Đurišić i da su svi njeni članovi ostvarivali zapažene rezultate i uspehe u svojim sportovima. Duško se profesionalno bavio fudbalom, majka Vesna odbojkom, a sin Nikola je zagazio u svoju prvu seniorsku sezonu u košarci.

Razgovor sa Duškom i Nikolom smo napravili u vidu pet istovetnih pitanja, uz odgovore iz različitih uglova.

1. Već sa šesnaest godina si počeo da igraš seniorsku košarku, na mnogo ozbiljnijem nivou, nego što si prethodno igrao u mladjim kategorijama. I sam znaš da svaka karijera ima svoja tri dela, prvenstveno iz priče svojih roditelja. To je početak, pa sledi vrhunac karijere i na samom kraju prirodno dolazi do zasićenja i zalaska profesionalne karijere. Interesuje nas prema onome što si do sada postigao, gde ti vidiš sebe na vrhuncu svoje karijere?

Nikola: Kao i kod svakog dečaka koji prvi put uzme košarkašku loptu u ruke, i koji se kasnije opredeli da mu košarka postane profesija, sasvim je normalno da mu najveća želja bude igranje u dresu sa državnim grbom, kao i da jednog dana, kada za to dodje vreme odigra i nekoliko sezona u NBA ligi. Naravno, do takvog uspeha neophodno je mnogo rada, odricanja, htenja, želje, volje, kako bi se svi zacrtani uspesi dostigli i ostvarili.

Duško: Mislim da njegov razvoj ide u pravom smeru, pratim ga od samog početka kao roditelj, počeo je od najmladjih kategorija, pa preko pionira, kadeta i juniora, da bi u protekloj sezoni započeo svoju prvu profesionalnu sezonu i to baš u OKK Beogradu. Voleo bih da sve ide svojim tokom, da ga zaobidju povrede, i da pre svega postane pravi čovek.

2. Na osnovu sezone koja je nedavno završena u Košarkaškoj ligi Srbije, koja moramo se složiti nije loša za razvoj mladih igrača poput tebe, jer ima dosta iskusnih igrača i neugodnih gostovanja, koja dva košarkaška segmenta bi popravio u svojoj igri u odnosu na partije koje si pružao tokom sezone za nama?

Nikola: Najradije bih popravio odbranu, bilo je tu dosta propusta, iako sam bio najmladji u ovogodišnjem sastavu, svestan sam svojih grešaka u tom segmentu košarkaške igre. Isto tako, drugi najveći problem koji bih popravio je koncentracija i usresredjenost na čitav tok utakmice, a ne kao što je to do sada bio slučaj, jeste do danak ne iskustvu i prvoj seniorskoj sezoni, ali to mora da se popravlja

Duško: Ja se nisam bavio košarkom, nisam mnogo stručan na tu temu, ali bih mu savetovao da popravio agresivnost i pre svega odbranu. Znate i vi, kao i ja, koji smo gledali i pratili utakmice, da su nedostajali agresivnost i prvenstveno koncentracija u odbrani.

3. Naredno pitanje se odnosilo na uspehe koje su ostvarili Vesna i Duško u svojim karijerama i da li je Nikola svestan uspeha svojih roditelja. Da li je realno da nadmašiš svojom karijerom, njihove karijere?

Nikola: Mnogo teško pitanje, nije lako odgovoriti na ovakvo pitanje. Mislim da mogu, prvi cilj mi je da prestignem tatu, on je kao što svi znaju osam sezona sa velikim uspehom nosio dres OFK Beograda, što nije mala stvar. Voleo bih i mamu da prestignem, ali će to biti dosta teže, ona je bila dugogodišnji kapiten nacionalnog tima, osvajala je najviša odličja sa svetskih i evropskih takmičenja, imala je i nastupe na olimpijskim igrama, koji su san svakog sportiste. Sve u svemu biće mnogo teško, ali mi za sada ide na ruku što sam i ja sa četrnaest godina osvojio svoju prvu medalju, kao i moja majka svojevremeno.

Duško: Ja sam u deficitu sa medaljama i odličjima, prosto rečeno, sa te strane ne mogu da se poredim sa Vesnom. Ona je osvajala titule šampiona država u kojima je igrala, kupove, superkupove, evropske i svetske medalje sa reprezentacijom, nastupi na olimpijskim igrama, broj nastupa za reprezentaciju. Mene može da prestigne i od sveg srca mu to želim, ali da prestigne majku, to će biti veoma teško, ali nikad se ne zna, od njega zavisi.

4. Došao si protekle sezone u OKK Beograd na osnovu poslovne saradnje koju naš klub ima sa košarkaškim klubom ,,Mega Soccerbet”. Voleli bismo da nam opišeš i daš svoje mišljenje o OKK Beogradu, o ljudima u klubu i prvenstveno o navijačima, koji su nažalost bili sprečeni da ove sezone posećuju utakmice Klonfera?

Nikola: Osetilo se to odmah, najsrdačnije i najljubaznije su me prihvatili od samog početka, iako do tada nikada nisam igrao za OKK Beograd. Tada sam shvatio da je to jedna velika plavo-bela porodica, puna ljubavi prema svom klubu i nama igračima koji taj dres nosimo. Podrška se mogla viditi na svakom koraku, od ljudi u klubu, preko fizioterapeuta Marka Djurkovića, koji ovde radi preko jedne decenije, do navijača, i kada je tokom sezone išlo loše, nailazio sam samo na reči podrške, hrabrenja, nemoj da posustaješ, sve će to doći na svoje mesto i idemo dalje majstore. OKK Beograd je mnogo veliki klub, višestruki je šampion naše zemlje, ovde su igrali mnogi veliki igrači poput Radivoja Koraća i radili funkcioneri poput Bore Stankovića, sve same legende naše košarke, pa mi je stoga mnogo drago što sam svoju prvu seniorsku sezonu odigrao u ,,Žućkovoj avliji”. Takodje, bih napomenuo da mi je mnogo žao što ove sezone publika nije mogla da prisustvuju našim utakmicama. Mnogobrojni saigrači iz prethodne sezone, kao i oni koji su prethodnih sezona igrali za OKK Beograd, pričali su mi kakvu atmosferu zna da napravi naša publika. I zbog svega toga mi je jako žao što ja nisam mogao da osetim taj osećaj, a sigurno bi bili šesti igrač na parketu.

Duško: Navijači su najveće blago koje može da ima jedan klub, a pogotovo kada neko ima navijače kao što je Plava unija. To su sve ljudi koji neizmerno vole plavo-bele boje, koji preko dana obavljaju svoje poslove i obaveze, koji odmah nakon toga dolaze do hale i stadiona, gde se raspituju za stanje i dogadjaje u klubu, malo je reći da oni žive za svoj klub. Moram reći da je Nikola odrastao na Omladinskom stadionu, tu sam ga dovodio kada je bio mali, na Omladinskom stadionu imam mnogo prijatelja i gledali smo zajedno utakmice OFK Beograd, i mislim da je već tu osetio romantiku. Igrao sam pred punim Omladinskim stadionom, uvek je bila čast i privilegije, pogotovo kada bismo postigli gol, radovanje bi po pravilu bilo ispod južne tribine stadiona. Mnogo mi je žao što su hale tokom ove sezone bile zaključane, i što navijači nisu mogli da gledaju i bodre Klonfere tokom prethodne sezone. Ne kaže se za džabe ,,Romantika je uvek u modi”

5. I za sam kraj našeg razgovara, interesuje nas, da li bi prihvatio našu ideju kada dodje vreme za završetak tvoje košarkaške karijere, da li bi ti bila čast i priveligija da svoju poslednju sezonu odigraš u plavo-belom dresu tima iz ,,Žućkove avlije” iz čiste ljubavi prema klubu?

Nikola: S obzirom da je protekla sezona bila moja prva seniorska sezona, i da sam baš ovde počeo da se bavim seniorskom košarkom, voleo bih, i bila bi mi velika čast i privilegije da svoju karijeru završim u plavo-belom dresu sa brojem jedanaest.

Duško: Nikola će tada imati dosta godina, ja na te stvari neću moći da utičem, kao i uvek sve njegove odluke ću prihvatiti, ali bih jako voleo da poslednju sezonu odigra za OKK Beograd. Sasvim je prirodno da poslednju sezonu odigraš u klubu u kome si načinio svoje prve korake i da se odužiš svome klubu na svemu što ti je podario u sportskom životu

Na samo završetku našeg druženja razmenili smo poklone koje je pripremio Klub prijatelja OFK Beograda i monografiju OKK Beograda, kao i dva autograma od strane Duška i Nikole, uz čvrsto obećanje da ćemo se i dalje sretati i družiti u ,,Žućkovoj avliji”.

Autor intervjua: Luka Krpić
Zahvalnost Nikoli i Dušku na saradnji, kao i OKK Beogradu na pomoći prilikom realizacije.